|
|
| < | kolovoz, 2008 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Pali andjeo rodjen na Halloween bit ce zle krvi, preke naravi i krasit ce ga neobicna ljepota. Bit ce dijete mracnog carobnjaka i mocne mracne vjestice koja u tom trenutku bude vladala svijetom. Majka ce umrijeti. Djetetova ce misija biti da ispuni misiju najmracnijeg vladara crne magije. Dokle god ne pronadje i ne ubije djecaka koji je prezivio napad crnog maga, nece moci da zivi mirno. Dok jedno od njih dvoje ne umre od ruke drugog, onaj drugi nece moci da zivi normalnim zivotom carobnjaka jer crpe energiju jedno drugome.
Ako me zbog necega trebate, evo vam mail:
sexymistery93@hotmail.com
To je ujedno i moj msn.
Lacuna Murder Coil
5. godina, Slytherin
Za nju nikako ne moze da se kaze da je obicna djevojka. Ona je sve samo nije obicna. Ona je Voldemortova sticenica, nasljednica. Ljepotica bez srca. Mnogi ce sa strahom izgovoriti njeno ime, dok ce drugi govoriti da je iznimno inteligentna i mocna. Da je cura koja moze ubiti pogledom. Ona govori kako nema osecanja ali, zapravo, ona je veoma emotivna. Nije imala djetinjstvo kao druga djeca i to je medju prvim stvarima koja je izdvajaju od druge djece. Nije plakala cak ni kao beba. Nikada nije plakala. Ona je pali andjeo, koji ne smije plakati. Za prijatelje bi rodjeni zivot dala, dok je pravi strah i trepet za neprijatelje. Ne obraca preterano paznju na svoje ponasanje, pa ju to cini razmazenom drznicom. U stanju je nekoga ubiti u pojam svojom pojavom i nikada nije od rijeci kad nesto obeca. Mrzi obecanja i mrzi da radi stvari koje ne zeli da radi. Igrom slucaja, ucena je da se ne plasi nikoga i nicega i to, iznad svega, istice iznimno talentiranu vjesticu u njoj.
Vanessa Malfoy
5. godina, Slytherin
Starz Skrable
5. godina, Slytherin
Christine Wisdom(Christy)
6. godina, Slytherin
Emilly Riddle
4. godina, Slytherin
Norrah Thunder
5. godina, Slytherin
Tom Cullen
6. godina, Slytherin
Bill Cullen
6. godina, Slytherin
Budite originalni, nemojte kopirati.
Prica je plod moje maste, cijelokupni sadrzaj na blogu je moj, osim dizajna. I molim da me se ne kopira ...
Copyright © 08/09 by: Lacuna Murder Coil
Post je podugacak. Molim, procitajte ga. I zelim iskrene kritike.
Zimski dani se ni malo nisu promijenili, sve je ostalo isto osim vremena. Poslednji dani prvog semestra su se brzo gubili u nizu jedan za drugim, a i studenti u njima i u svojoj namjeri da poprave ocjene sto je moguce vise, bolje i brze.
Ja nisam imala tih problema, meni su ocene bile savrsene. Ipak, moja narav je bila takva da se o meni ne govori kao o djevojci sa losim radnim navikama. Mada, cesto bih znala da cujem: "Ona je umisljena, zla, ohola, uobrazena ...mada, za divno cudo, nije losa ucenica. Cak stavise, ima savrsene radne navike."
Nikada se nisam obazirala na to mada, imponovalo mi je.
Norrah(NALC), Bella, Amy, Nessa, Starz, Tom i Bill ...zajedno sa mnom, vazili su za najoholiju ekipu na Hogwartsu. Zasto pojedincu ne bi imponovalo kad ga se izdvaja iz poznate ekipe? Mada, Lacuna is the boss. Smejala bih se kad bih cula tu recenicu.
Kada smo Tom i ja izasli u dvoriste i otisli na nase standardno mjesto, iz nekog razloga sam se sjetila Doliviusa.
Dok su snijezne pahuljice bijelile vazduh, razmisljala sam o onoj noci kad sam bacila Avadu na njega. Nebo me je podsjetilo na njegovo mramorno bijelo lice, a crne grane Mlatarajuce Vrbe, koje je covjek mogao vidjeti kako bijesno i grubo sibaju tlo oko sebe, na njegove crne oci, uvijek okruzene crvenilom. Zrak je bio cist, ostar i leden, bas kao one noci kada je njegova vampirska dusa nestala u mojoj ubitacnoj kletvi.
Gdje je on? Sta se sa njim desilo? Mozda ga je zaista netko pokopao prije punog mjeseca...
"Sta ti je?", upitao je Tom, dok me je pazljivo grlio.
"Ma nista, samo razmisljam o Doliviusu.", odgovorila sam mu jednostavno. "Da li je on ziv uopce? Sto se sa njim desilo?"
"Mislim da je nestao iz Zabranjene sume i da ga nece biti bar jos neko vrijeme.", rekao je Tom. "Dumbledore nije zelio vrsiti pokop prije puna mjeseca, znas ti njega, 'svako bice zasluzuje ziviti' ...i ostale gluposti ..."
"Ne. Samo Cistokrvni zasluzuju zivjeti.", rekla sam nervozno.
"Da, u pravu si.", rece on i pokloni mi nezan osmijeh. I ja sam se njemu nasmijesila isto tako. Rijetko kome i rijetko kada sam se ovako smejala.
Ja sam bila svesna da sam bila debil, kreten. Nikada mu nisam dozvolila da me poljubi van dvorca. Osim kad smo bili sami. A u dvoristu, ni tada. Ne razumijem kako njegovo srce ima strpljenja za mene. Da, ja sam jedna umisljenja, arogantna glupaca koja sebi dozvoljava sve. Ali, tako me je Ucitelj vaspitavao. Koliko god se ja neprimjereno osjecala zbog toga, imala sam osjecaj da je takvo ponasanje ispravno. LORD VOLDEMORT me je tako ucio, i ta me je cinjenica tesila.
"No, hocemo li u Drustvenu? Jako mi je dosadilo dvoriste. Samo mi jos fali da me neko deriste pogodi grudvom i da mi ostane fleka na odori, kao prosli put ..." prosiktala sam nervozno.
"Naravno, Luna. Hajdemo." rece Tom.
Dan je poceo jako bezveze. S'obzirom da ovaj, zadnji vikend u ovom semestru, svi moji prijatelji uce, prepisuju zadnje eseje i zadacu a ni Tom, od toga, nema vremena za mene, ja sam se nevidjeno dosadjivala.
"Lacuna, ja moram da idem da dovrsim esej za Povijest. Nadam se da se ne ljutis." rece Tom odjednom.
"Ma nema veze ...", nasmejala sam se ja. "Vratit ces se ti meni jednom ..."
"Otkud znas?", upita me on.
"Nepogresiva intuicija.", odgovorila sam mu ja.
"Hmmm ...to cemo da vidimo ...", On se i dalje smejao.
"Ma idi tamo, dovrsi jebeni esej. Lako cemo mi kome ces se vratiti i kada ..." odgovorih mu i nasmejah se. On se nasmejao i otrcao u knjiznicu. Slatki osmijeh nevine djevojcice je nestao sa mojih usana i ja sam se, k'o po obicaju, mrkog lica se vratila u Drustvenu.
Zelene zastave sa grbom Slytherina su se vijorile, kao da su otvoreni prozori u tamnici. Hodajuci po cistom, crnom tepihu, odvela sam sebe do kamina i sjela tamo. Drecavi, narandzasti plamenovi su nezno poklanjali vatrene poljupce cjepanicama drveca, a ja sam uzivala u tom prizoru, grejuci se od njihove ljubavi. Grejuci se od njihove ljubavi ...ih! Koja recenica! Naravno da to nije bila ljubav, ali nije ni bitno sta je to bilo, vazno je da je bilo toplo i da je grejalo i mene i moju ledenu dusu. Ta samoca je, ponekad, bila previse dosadna.
"Luna?". Trgla me je iz razmisljanja Nalc.
"Ah ...ti ne ucis?", iznenadjeno je upitah.
"Ne, danas sam zavrsila sa zadnjom ocjenom ...ocjenom iz OOMS-a! Napokon ...", rekla je ona uz siroki osmijeh.
"Drago mi je zbog tebe.", izjavila sam smireno.
"Nego ...jesi li citala Nessinu Cjepidlaku od jutros?", upitala me je pazljivo.
"Ne, za neko cudo, nije mi stigao jutarnji broj. Niti mi je Nessa davala danasnji broj. Sto?", upitala sam.
"Mislila sam da ce te zanimati sta pise ...molim te, nemoj da besnis ...obecaj mi da ces biti mirna ...", govorila je plasljivo Nalc, dok mi je davala broj.
"Cekaj, a sto meni jutarnji broj nije stigao?!", upitala sam, uzimajuci novine.
"Lizzie, Amy i Bella su ga uzele i bacile. Da ga ti ne bi videla ...", tresla se Nalc.
Otela sam joj novine. Prenarazila sam se kada sam na naslovnoj strani vidjela djecaka crne kose, prodornih ociju, ozbiljna lica i s'oziljkom u obliku munje po srijed cela. Ispod njegove slike, koja se na svakih par sekundi smijesila, stajao je natpis, koji je ocito bio vijest dana.
"Djecak-koji-je-prezivio je napokon progovorio! Voldemort se vratio!!"
"Ko ...STA?!", moj bijesni i uplaseni glas je odjeknuo Drustvenom, tako da su se svi okrenuli.
"Sta je bilo?!", Izletjele su odmah Amy i Bella. Lizzie je bijesno isla za njima, dok se njena odora elegantno viorila od brzine njezina hoda.
"Tko joj je dao primjerak Cjepidlake? NALC!", vrisnula je Nessa na nju.
"NE! Ne deri se na nju!", povikala sam na Vanessu, sva bijesna. Nisam mogla da vjerujem sta se desava. U trenutku se moj zasticeni svijet nasao u opasnosti. Kako li je Ucitelju? Moram do njega, moram ...pocela sam da trcim hodnikom, medjutim Amy me je povukla za ruku:
"Stani! Ne mozes da odes tek tako! Tek ce se tada vidjeti da je Potter govorio istinu!"
Ja sam se tresla. Uzbudjenost, bijes i strah su me obuzimali velikom brzinom, morala sam da odem do Ucitelja. Morala sam da vidim sta se desava. Morala sam, morala sam ...
"Ja ..."
"Molim te, pazi sta radis!", rece Amy.
"Amy, ja MORAM da idem!"
"Znam, ali NE MOZES!"
"Amy ..."
"Luna, smiri se! Ionako idu Nicky, Emma, Ginny i ostala Potterova ekipa ...", rece Amy.
Ja sam se samo otresito okrenula. Suzila sam bijesno zenice i stala pred njih.
"Sta je Potteru, kakva je to reakcija? Cujem, postao si faca, cjepidlacis okolo ...", rekla sam mu, s'prisustvom mrznje u glasu.
"On samo govori istinu, Luna! Mislim da i ti to znas ...", rece Nic.
"Ti se ne mijesaj, glupa plavuso!", povikala joj je Amy.
"On samo zeli da skrnavi uspomene na Gospodara i nista vise.", nervoza me je sve vise i vise obuzimala.
"Ja govorim istinu!", povikao je Potter na mene.
"Ama, kako se usudjujes vikati na mene?! Ne govoris istinu! Ti si Blatokrvni mamlaz! Ti si samo nesrecan slucaj! Mrzim te! Kako se usudjujes reci njegovo ime tim svojim, poganim usnama??! Kretenu!", vikala sam ja na njega. Drustvo, koje je Amy nekako alarmirala za to vrijeme, odmah je dotrcalo da vidi sta se radi. Kad su shvatili da je moje ludilo vise nije imalo granice, Tom i Nessa su me poceli vuci. Ali ja sam se i dalje derala poput djevojke sa psihickim problemima. "Platit ces mi za ovo, Potteru! Nikada vise ...ali nikada vise neces reci Gospodarevo ime! Mrzim te, blatokrvni mamlazu!"
"Lacuna, smiri se! Gleda te prof. McGonagall!", rece Tom.
"Nije me briga, ne zelim da Potter bude neustrasiv, zelim da zna da ga smrt uvijek vrijeba....", odgovorila sam mu bijesno i kroz suze, dok smo ulazili u Drustvenu, koja mi se, odjednom, ucinila tako glupom, zagusljivom ...
Malo posto sam se ja smirila i shvatila kakvu sam glupost napravila, prof. Snape je dosao do mene.
"G-djice Coil?", pozva me blagim tonom. On je svakog Slytherina voleo na svoj nacin.
"Ah ....profesore! Recite?", usplahireno sam mu odgovorila, jer me je trznuo iz misli.
"Imate li par minuta da odvojite? Morate hitno u moj ured."
"Naravno, profesore.", rekoh ja i mi krenusmo.
Kada smo usli, prisustvo profesorice McGonagall je u meni probudilo nervozu. Medjutim, odglumila sam hladnokrvnost i samo sam sela na fotelju. Oci u teglama i ostale Snapeove gluposti, cinile su da se osecam smirenije, jer sam znala da je tu netko tko ce me braniti.
"Uzmi caj, slobodno.", rece McGonagallica i ponudi mi baby-rozu salicu.
"Oh, hvala.", rekla sam, te se nasmijesila i odglumila gutljaj. Naravno da sam bila svesna zbog cega su me zvali i da su mi stavili Veritasserum.
"Mozete li da nam odgovorite na par pitanja?", upita Snape. Ja sam glumila da sam pod dejstvom Veritasseruma i samo klimnula glavom.
"Zbog cega ste napali gospodina Pottera prije, nepunih, 20 minuta na skolskom hodniku?", upita profesorica.
"Vjerovatno zato sto ga mrzim.", odgovorila sam ledeno i sa prezirom u glasu.
"Mada, mozda i nije samo to ...vi ste sa takvim entuzijazmom i zarom branili ime Mracnog Gospodara ..."
"Moram da nadjem razlog da napadam Pottera. Valjda je izasao onaj glupavi clanak u Cjepidlaki, te mi je to bio idealan izgovor da ga spopadam.", rekla sam najnormalnije.
"Dobro, mozete da idete.", rece Snape.
"Ok.", rekoh i izadjoh iz ureda te lupih vratima sto sam jace mogla. Mrzela sam i Pottera i cinjenicu da je sticenik mnogih nastavnika.
I can't run anymore,
I give myself to you,
I'm sorry, I'm sorry ...
In all my bitterness,
I ignored,
All that's real and true,
All I need is you ...
-Kozo jedna! Tu je trebalo da padne priznanje! Znas ono: Volim te! Jao stvarno, pa volim i ja tebe! Hocemo li ispocetka? Hocemo! I da se poljubite i kraj!-vikala je u spavaonici Lizzie na mene, dok sam ja lila suze kao blesava. Cijeli zivot ni suzu nisam pustila, i onda odjednom, u 16stoj godini ja puknem da placem kao deriste.
-Ja ...smrc ....stuc ...ja...ovaj...pa...-pokusavala sam da joj kazem 'Nema sanse', ali nije islo.
-Sta bre nema sanse?! Znam ja sta ti meni hoces da kazes!-vikala je Lizzie besno. Zbog mene je znala danima i danima da se zivcira. Valjda zato sto smo obe bile razmazena derista od 16 godina kojima je sve bilo po volji. Ona je, pored Nesse, bila moja heart sister. Bile smo gotovo iste. Kao blizanke.
-Dobro Lizzie, cujes se u Drustvenoj!-upala je namrgodjena Amy i sela na svoj krevet. Za njom je lezerno usla Bella i mirno sela. Ona se nikada nicim nije opterecivala. Zapravo, jeste. Ali ...to nije nikada pokazala. Cak ni pred nama. Bila je previse zatvorena.
-Pa kad Lacuna nece lepo da kaze Tomu da ga jos voli! Kad je tvrdoglava! Sta da joj radim?!-besno se izvikala Lizzie na Amy.
-Izvini, a kad Lacuna nije bila tvrdoglava?!-uzvratila je Amy, vise u svoju odbranu.
-Dosta vise! Ne svadjajte se zbog mene!-povikala sam potreseno. Ovo im se nikada nije desilo.
-Idi mu se izvini, pa necemo.-rekla je Lizzie-Tom mi je kao brat, valjda mogu da provalim da te jos voli!!!
-Ma daj, Lizzie ...please!-sarkasticno sam uzvratila.
-Wingardium Laviousa!-povika Lizzie i Dora je samo uplaseno mjauknula.
-LISABETH SHADAN RIDDLEE!!!-prolomio se moj iznervirani, besni i uplaseni uzvik spavaonicom.
-Izadji napolje ili Dora leti kroz prozor. Besplatno leti.-rece Lizzie.
-Idem, eto ti!-povikala je sam i izletela iz sobe. Lizzie mi je tresnula vrata da ne bi mogla da udje.
-Luna? Znas kako ces moci u sobi da udjes? Jedino da mi dovedes Toma i da on kaze da ste se pomirili, da ste u vezi!
-Jebao te Dan Zaljubljenih, Lisabeth.-uzvratila sam joj ledeno.
-Ko je bre Lisabeth?! Dat cu ja tebi Lisabeth!-drala se Lizzie i svim silama se trudila da izadje, ali je zaboravila da je vrata zakljucala s'cini. Odlucila sam da cu prosetati Drustvenom, pa cu se vratiti i reci da Tom nece da bude sa mnom.
"Lacuna, Lacuna ...zar si se zaista zaljubila? Povredjuje me kad pokazujes osjecanja ...ne dozvoli itko da vidi da imas svoje momente slabosti ..." govorio mi je na uho tihi Uciteljev glas. Kad sam se trgla i okrenula, pozadi su bili samo srecno zaljubljeni Bill i Nessa u zagrljaju i mahali mi. Mahnula sam i ja njima, pa sam nastavila da kruzim Boravkom i htela da odem do prozora. Malo sam se zafrknula, jer prozora u tamnicama nema. Ponekad sam proklinjala tvorce Hogwartsa sto nisu Slytherinsku Drustvenu stavili negdje drugdje. Razmisljala sam o Uciteljevim recima.
"Lacuna, Lacuna ...zar si se zaista zaljubila? Povredjuje me kad pokazujes osjecanja ...ne dozvoli itko da vidi da imas svoje momente slabosti ..."
Tesko sam priznala, ali zaljubila sam se. Kako sam mogla to da ne kazem, da ne pokazem kad ...Tom je bio moja tiha patnja, ali sta je vredelo ...? Vise nista nije vredelo ...ali, ako Gospodar kaze da ne pokazujem osjecanja, ja ih i necu pokazivati.
-Lacuna?-okrenuo me je neko, stezuci me za misicu.
-Sta hoces?-upitala sam ga drsko.
-Ccc ...zahvali Lizzie sto ovo radim!-rekao je i poljubio je. Da, priznajem, bilo je prelepo, predivno, ali ...sta je vredelo sve to, kad mi griznja savjesti otezava dusu, kad sam zbog tih leptirica u stomaku razocarala Ucitelja ...? Izmakla sam se od njega. Cinilo mi se da sam to uradila grubo.
-Gde si sad videla problem?
-U meni.-rekla sam, okrecuci se.
-Lacuna, ali ...-rekao je on i stegao me oko struka te stavio svoju glavu na moje rame. Meni je toliko bilo lepo, toliko mi je doslo da se okrenem i da mu kazem da ga volim, ali ...
-Problem je u meni, Tome. Sto ce opet biti isto. Nama nije sudjeno.-rekla sam, spustila pogled i krenula.
-Nemoj da ides. Nemoj.-rekao mi je, a ja sam se sledila. Ni sama ne znam zasto. Sada je on mene molio da ostanem. Ne, nisam mogla. Valjda zbog ponosa, valjda zato sto nisam zeljela da se oseti kao pobednik. Pogledala sam ga bledo i otisla iz Drustvene. Iskrala sam se i zamka, zeljela sam uzivati u ledenoj noci. Gledala sam ponosno u pun, bijel mjesec koji je sijao na sredini tamno plavog tepiha posutog sjackavim sljokicama koje su treperile velikom brzinom.
-Lacuna Coil. Tacno na vrijeme.-cula sam siktavi, muski glas. Okrenula sam se i uplasila kad sam shvatila da je to vampir iz Zabranjene Sume.
-Sta hoces od mene, Doliviuse?-drsko i hrabro sam upitala. Stezala sam svoj stapic u crnoj odori.
-Lacuna Coil. Tvoja bi krv bila san snova. Krv Voldemortove nasljednice ...-rece i stegnu me za ruke.
-Pusti me, Doliviuse! Moju krv ti neces dobiti!-rekla sam i sutnula ga, te se izmakla.
-Ko si ti da mi to kaze? Ti nisi nista vise do uobrazene djevojcice koja je umislila da zna nesto o crnoj magiji ...
-Ja sam Lacuna Coil, Voldemortova nasljednica! I da, ja gospodarim crnom magijom!-vrisnula sam iznervirano. On je opet pokusao da me napadne.
-Crucio!-vrisnula sam, a on je poceo da se savija od bolova.
"Tako je Lacuna, samo naprijed ...ne smijes da dozvolis da te ponizava vampir ...ubij ga, unisti ga!" u glavi mi je odzvanjao Uciteljev glas.
-Ava...Avada Kedavra!-povikala sam, a on se omlitavio. Moje prvo ubistvo. Zbunjeno sam gledala sta se upravo desilo, a kad sam shvatila da neko izlazi iz zamka brzo sam pobegla s'druge strane u tamnicu. Kad sam uletela u Drustvenu, samo sam se izdrala na prvake da se sklone i sela na sofu te se zablenula u kamin. Zuto-narandzasti plamenovi su se poigravali jedno sa drugim i skakali po iscepcima drveca koja su gorela. Ovaj put me nikako nisu umirivala. Bila sam uznemirena i to se ocitavalo na mom licu.
"Sta ako je Ucitelj pogresio? Sta ako ga nisam trebala ubiti? Sta ako se sazna da sam ja? Sta bi Tom mislio o meni ...?" takve i slicne misli su mi se motale po glavi. Otkud mi je Tom pao napamet u cijeloj zbrci, ne znam. Ali zaista sumnjam da bi hteo djevojku koja je ubila pripadnika njegove vrste.
Ali, zasto bi on mene zeleo posle svega sto sam mu rekla prije 2o minuta? Okrenula sam se i videla ga. Iz ociju mu je kuljao bijes, samo ja nisam znala zbog cega.
-Ubijen je Dolivius.-dosla je Amy i sela do mene.
-Tko?
-Dolivius, Tomov rodjak ...znas sigurno, onaj vampir koji je imao kolibicu u Zabranjenoj Sumi ...!
-Ah da ..a...khm, pa ok. Sta bi to mene trebalo da se tice?!-upitala sam zatim, u svom fazonu.
-Nista ...samo sam mislila da trebas da znas ...
-A kojom je cini ubijen?-upitala sam zatim.
-Sumnjaju na Avadu. Ali ako je tako, Dolivius moze opet ozivjeti ...ako ga se ne zakopa do sljedeca puna mjeseca ...koji je sutra! Mada, u svakom slucaju, to nece nikome biti od koristi, jer se nece sjecati tko ga je pokusao ubiti i samo ce postati agresivniji i posesivniji.-rece Amy-Samo nam fali vampir u zamku.
-Imamo ih. I to vec dvojicu, koja su u nasem domu.-rekla sam sarkasticno.
-Da, ali to je drugo ...oni nikada nisu bili taj tip ...oni su ...ma sta vrijedi tebi govoriti, ti ionako mrzis Toma.-rekla je Amy i otisla. Ja sam gledala zabezeknuto za njom. Opet mi je malo falilo da zaplacem, ali nisam mogla. Okrenula sam se i gledala u vatru. Sama sam sebi napravila gore.
Ali ...
"Nisam ja bila kriva ...on je mene pokusao ubiti ...ja sam se branila ..." mislila sam u sebi. Pravdala sam se sama sebi, Bogu i svojoj savjesti kao pred porotom. Pogledala sam Toma, cinilo se da mu nesto fali. Ocito Dolivius, bio mu je rodjak.
-Sto mu je?-upitala sam Lizzie koja je iznervirano sela do mene.
-Prvo sto su ubili Doliviusa, a drugo sto je gladan kao vuk. Ne znam sto da mu radimo, pobit ce pola Drustvene ako ne smislimo neko rijesenje ...-zabrinuto je govorila Lizzie-Ne znam sta cemo ...ovo mu se desi svaki put kad se sokira ...
-Znam za Doliviusa.-rekla sam joj-A za ovo drugo ...i za to znam i ...hmmm ...imam rijesenje. Bit ce sve ok.
-Otkad ti brines za Toma?!
-Otkad je ...khm ...pa ...pricacu ti!-rekla sam joj ozbiljno, ostavila joj svoju odoru i otrcala do njega.
-Tome, hajde samnom!
-Lacuna, nije momenat ...
-Ti i ne znas sto ja hocu! Samo podji samnom!-rekla sam i povukla ga za ruku. Krenuo je zamnom slabasno, iznemoglo, kao da ne ocekuje vise nista od zivota. Izasli smo kod zadnje tamnice. Doliviusovo ubistvo je potreslo sve vampire u magijskom dijelu Britanije. Znala sam da sam napravila glupost, zbog koje ce ujutru u Proroku osvanuti bar 1o-15 mrtvih carobnjaka ili ....pa, bezjaka.
-Sta hoces, Lacuna? I mene da ubijes kao Doliviusa?!
Presekla sam se, ali nisam dozvolila da se to vidi. Otkud je znao da sam ja ubila Doliviusa? Vampiri to valjda osjete. Samo sam pomakla kosu u drugu stranu. On me je iznenadjeno gledao.
-Ajde, sta cekas?! Ujedi me!
-Ali ...Lacuna ...
-Nema 'ali' ...ujedi me ...
-Lacuna ...
-Ujedi me, kad ti kazem!!
On mi je, ne verujuci sta se desava, prisao polako. Kad mi je prislonio usne na vrat, meni su leptirici, ne igrali, vec su skakali po stomaku. Medjutim, taj osecaj je ubrzo izvetreo kad sam osetila jaku, ostru bol, koja me je obavijala celu, poput zmije. Nisam znala dokle ce to da traje, niti sam zelela da znam.
"Lacuna? Zrtvujes se zbog drugih? Tvoja emotivnost me ponekad tako razocarava ..." cula sam Uciteljev glas, ali me nije bilo briga. Bol me je sve vise i vise obuzimala, ali ja sam izdrzavala. Nisam mogla da disem, vrat me je tada jos vise boleo.
Kad je Tom prestao da mi pije krv, ja sam udahnula onako kako uopste nisam uspevala zadnjih par minuta-normalno. I srusila se njemu u zagrljaj.
-Lacuna, zasto si ovo uradila?-upitao me je on, dok me je grlio.
-Ne znam ...valjda te volim ...-rekla sam mu, ne znajuci sta pricam. Nesvestica me je obuzimala vrtoglavom brzinom, ali ja se nisam dala. Pocele su odjednom da mi se vracaju neke od starih uspomena: Ja i tata u zagrljaju. Ja, par dana pred Hogwarts. Ja kad upoznajem Lizzie par dana pred prvu godinu. Ja kad upoznajem Starza, Nessu, Bellu i Amy u vozu. Ja kad dobijam asistentsku znacku. Ja kad postajem tragac. Ja kad postajem kapitenica metlbojskog tima. Ja kad sam se poljubila prvi put sa Tomom kod Probusenog kotla ...i tad sam se trgla, sva u znoju u svom krevetu. Nikoga nije bilo u spavaonici, i ja sam brzo dohvatila sat. 21:15.
-Dora, jesam li ja ovo sanjala ili sta ...?-upitala sam Pandoru i ustala sam do velikog ogledala. Pogledala sam u vrat i jasno videla trag od ujeda.
-Da, definitivno nisam sanjala.-rekla sam.
-Kako si postala samo emotivna.-stvorio se Ucitelj iza mene. Jasno sam ga videla u ogledalu.
-Ucitelju ...?
-Tako si me razocarala zadnjih par dana, Lacuna. Ali, jos uvijek ti vjerujem.
-Ucitelju, molim vas, oprosite ...dozvolite mi da volim Toma, molim vas ...dozvolite mi ...-ocajnicki sam ga molila.
-Kako si se samo zrtvovala zbog njega ...dobro, sad si bar energetski vampir, to te cini jacom ...nisi ti, draga moja, ni malo naivna ...zato ti i oprastam ...sto si opet sebe stavila u prvi plan ...
-Da, Ucitelju. Jesam.-slagala sam ga. Ja o tome nisam pojma imala.
-Drago mi je zbog toga, Lacuna.
-Ali, Ucitelju ...molim vas ...vi znate koliko meni znaci vasa podrska i vas blagoslov ...molim vas, dozvolite mi da budem iskreno srecna, pa makar i na kratko ...ako vi kazete da ja mogu da budem sa Tomom ...
-Stalo mi je da budes srecna, Lacuna. I ti si djevojka, poslije svega. Sada idem. I da, Bernard je opet u Azkabanu.-rekao je i nestao. To protumacih kao pozitivan odgovor. Onaj deo sa Bernardom sam se pravila da nisam cula, jer mu je ovo stoti put da je otisao u Azkaban. Bernard, ili u prijevodu moj otac, je bio budala. I to smo i Ucitelj i ja vrlo dobro znali. Zahvaljivala sam dragom Bogu sto sam povukla na svoju majku, Vendetu.
Presvukla sam se i sisla u Drustvenu, u kojoj su bili gotovo svi. Niko nije otisao na spavanje. A i zasto bi, subota je uvece. Tom je sedeo i citao neku knjigu, dok je ostatak ekipe bio zastupljen po cijeloj Drustveni.
-Tome ...?-pozvala sam ga a on se, blago receno, trgao.
-Ah ...Lacuna ...
-Jesi li ok?-upitala sam i sela kraj njega.
-Jesam ...cak je i Dolivius oziveo ...ko god da je pokusao da ga ubije, zeznuo se, imun je na Avadu, njom je i ubijen prvi put, pre nego sto je ozivela njegova vampirska strana.
-Pa to je super, zar ne?-upitala sam ja.
-A ti ...kako si ti? Jel ti bolje?-upitao je on mene i pazljivo me uhvatio za ruku.
-Jesam ...dobro sam ...sad sam i ja vampir, bas kao i ti ...-nasmejala sam se.
-Da, jesi ...a zasto si to uradila ...?
-Ja ...pa rekla sam ti ...ili nisam ...volim te ...-rekla sam mu-Ipak hocu da budem sa tobom ...sta me briga sta ce ko da kaze i da misli ...
-Ja ...ovaj ...
-Neces, zar ne?-uplasila sam se da sam zakasnila.
-Hocu, nego sam zbunjen ...bukvalno do malopre si me odbijala, a sad ...
-Hocu da budem sa tobom, i gotovo.-rekla sam i poljubila ga. On me je zagrlio i nasmejao se. U ocima mu se oslikavala sreca.
Znam da se prebrzo desilo. Ali, bitno je za radnju u prici. U pricu su primljeni sledeci likovi: Bella, Lizzie, Amy i Norrah. Naravno, Starz i Nessa ostaju u mojim likovima. 
...sto se tice Lacuninih neprijatelja i pripadnika Potterove ...ovaj, Dumbledorove armije ...pa, javite se. Doduse, ima mjesta i za negativce. Ocekujem iskrene komentare. I da, oprostite sto ne stignem da komam. I oprostite sto su postovi glupi, jako mi je tesko da pisem u 1. licu, a zelim, jer je Lacuna, za ovo kratko vrijeme, postala deo mene.
Ubacila sam neke ljude u likove. A vi se prijavljujte.
(On the Valentine's day)
I used to be my own proteciton,
buy not now ...
(On the Valentine's day)
Cause my path has lost direction,
somehow ...
-Tako je dosadno.-prokomentarisala sam jednog snezno bijelog dana u kaficu Tri Metle.
-Pa sta si ocekivala od dosadnog Hogsmeadea?-upitao je Bill, dok je cijelo vrijeme dok je to govorio gledao u Nessu, koja je bilo duboko skoncentrirana na resavanje Vjesticijeg Vriska.
-Ne mogu da vjerujem! Vjesticiji Vrisak je i ove nedelje isti!-rekla je Nessa iznervirano i bijesno zguzvala novine te ih grubo ubacila u kantu za otpatke. Bill se, odmah po Nessinom bijesnom vrisku, trgao i skrenuo je pogled sa nje.
-Pa draga Nessa, mislim da bi morala da predjes na druge krizaljke.-rekla je Lizzie, dok je citala Dnevni Prorok u nadi da ce naleteti na jos neki razlog da bi mucila Pottera.
-Idem do toaleta. Dobila sam izliv emocija cim sam videla ovo djubre.-rekla je Nessa i otisla.
-People, imam problem.-rekao je Bill, cim je Nessa nestala iza cisto crnih vrata.
-Reci, Bille. Mozda cemo uspeti da ga rijesimo.-rekla sam ja i pazljivo se primakla da cujem. Da, bila sam spremna da mu pomognem. Bill mi je bio kao brat, bio je jedina osoba koja je u meni nalazila utehu onda kad mu je nitko nije pruzao i obratno.
-Tocnije, ti mi, ja mislim, i jedina mozes pomoci kako treba.
-Slusam te.-rekla sam nestrpljivo.
-Pa ...hmmm ....ovaj ...ja ....pa ovaj, svidja mi se Nessa.
-Jaooo!!! ZNALA SAM!-povikala sam presretno, a Amy, Bella, Lizzie, Christy i Starz me pogledase kao da sam pala s'Marsa. Tom se ni makao nije sa svog mjesta, gledao je neraspolozeno u prozor i pratio prvi i poslednji let meko-bijelih pahuljica, koje su neprestano padae.
-Mozes li ti nju izvesti kod Probusenog Kotla, pa da je ostavis ...tada ja upadam u pricu i kazem joj da bih voleo da hodam sa njom?!
-Moze, moze.-rece ona, a Nessa je u tom momentu izasla.
-Idem da platim racun, pa idemo da setamo!-rekla je Christy.
-Vazi, vazi.-rekla je Nessa i otisla po nase kapute.
-Otkad ti pokazujes osecanja?-upitala je Amy.
-Sto, zar nemam prava?-trgla sam se, jer sam izneverila sebe u momentu kad sam se pokazala kao presretna osoba. Ja sam zaboravila. Ja sam ledena Slytherinka. Ja nemam osjecanja.
-Sad si se sjetila, posle toliko vremena.-ledeno mi je prokomentarirao Tom na uho, dok je odlazio da preuzme od Nesse svoj kaput.
-Ti da si se potrudio da ih nadjes, mozda bi sve bilo drugacije.-uzvratila sam mu ja cinicno i ledeno.
Tom.
On je bio, zapravo, jedina osoba koju sam ja voljela vise od Ucitelja. On i ja smo, u stvari, bili zajedno. Ali, kako bi ono narod rekao, nije nam se dalo. Jednostavno, ja sam bila previse ledena, a on previse razmazen, iako smo imali 12 godina. Sada nam je vec 16.
-Nessa, hajde samnom do Probusenog Kotla.-rekla sam ledeno, zapovedno, onako kako uvijek i radim. Nessa je, bez oklevanja, pristala. Dok smo hodale, ona je razmisljala.
-Lacuna?-upita me odjednom.
-Reci.-odvratila sam prazno, u fazonu svog Ucitelja. Ponekad mi se cinilo da se ponosim sto sam takva, a ponekad da je od mene napravio samo bledu kopiju ...samo slabu verziju sebe. Ali ...i dalje pamtim njegove rijeci.
"Ne brini, Lacuna, sta oni govore. Ti nisi razmazena, niti si bezobrazna. Takva, kakva si, ti si sve sto oni nisu. A ti si presavrsena za obicne, ljudske igre ..."
Da, ja sam nesto sto oni nisu. Ja sam sve sto bi mnogi zeljeli da budu. Ja sam Uciteljeva nasljednica, sticenica.
-Sta mislis, da li bi Bill pristao da bude samnom?-njen upitan ton upleten u zbunjene rijeci me je prekinuo u razmisljanju i trenutnom pronalasku sebe.
-Zasto ne bi?-upitala sam ja.
-Pa ne znam ...ipak je on presavrsen ...
-Ne, on nije presavrsen!-uzvratila sam ljutito-On je isti poput ostalih deckiju, samo ima malo vise srece s'curama. Zasto ne bi bio?
Ipak je on presavrsen ....
Ne! Nije presavrsen! Ako je presavrsen, ispao bi ravan meni! Ali ...ne, on nije ...on jeste sin Uciteljevog najboljeg prijatelja, ali nije ono sto sam ja ...niti ce ikada biti ...
-Ne znam!-tuzno je rekla Nessa.
-E, cekaj me cas, ispao mi je prsten!-rekla sam-Idem da ga nadjem!
-Treba li ti pomoc?-upita Nessa.
-Ne, ne treba, budem ga ja nasla i sama!!-rekla sam i otrcala niz put, sto dalje od Probusenog Kotla, navodno s'zeljom da nadjem prsten. Koji je, citav i prav, stajao na mom prstu. Put je bio prav, prekriven neznim i bijelim snijegom. Voljela sam da hodam po snegu. Vracala sam se kod ostalih, koji su bili kod velike radnje, svastare, kojoj nikada nisam zapamtila ime.
-Jesu li ...?-poce Christy.
-Ne znam, ostavila sam ju. Ipak, pitala me je da li bi Bill bio sa njom. Mislim da ce joj ovo biti savrsena prilika da se uveri u moje rijeci.-rekla sam, ne gledajuci nikoga, vec u svoje noge.
-Luna, sta ti je?-upita me Lizzie. Ona me je, ipak poslije svega, najbolje i znala od svih. Bella je, za divno cudo, sada raspravljala o novogodisnjem koncertu Cudnih Sestara. Starz i Amy su izjavljivali kako ga jedva cekaju.
-Nista, jednostavno su mi se neke stvari vratile u sjecanje, kada sam ostavila Nessu samu kod Probusenog Kotla. U sjecanje mi se vratilo nesto sto sam davno pokopala u sebi ...nesto za sta sam mislila da je mrtvo, da ne postoji ...-rekla sam joj tiho.
-Ne, Lacuna. Ne. To je u tebi oduvijek postojalo, ako ne ciljam na pogresno.-odgovorila mi je istim tonom. Samo sam joj potvrdno klimnula glavom. Da, znala je da je Tom u pitanju i da sam se setila naseg prvog poljupca kod Probusenog Kotla. Ali ...bili smo deca. Sta smo mogli da znamo o ljubavi sa 12 godina? Sada smo znali mnogo vise, samo su se neki(khm-khm) pravili da je ne osjecaju.
-I ...gde cemo sada?-upitao je Tom. On je, od kad je bio sa Lacunom, tako leden, prazan. Ali, znao je da ima svoje momente i da lupa gluposti do beskonacnosti.
-Ja ...khm ...mislim da cu ...pa ...ovaj, do zamka.-uspela sam nekako da se izborim sa recima i krenula sam brzim korakom do zamka.
-Ali ...Lacuna ...stani!-povikala je Lizzie. Medjutim, ja nisam stajala. Opet su mi, protiv moje volje, posle suze na lice. Dosta je bilo 14 Veljace. Uvijek sam mrzela prokleti Dan Zaljubljenih, a sad mi je tek dozlogrdio.
-Gdje si krenula, razmazena curice?-cula sam Filtchov glas.
-U zamak, kao sto vidite!-proderala sam se bijesno na njega, skrivajuci suze.
-Tesko, tesko.
-A sto?!
-Posli ste u Hogsmeade i tamo cete i ostati. Dok ne dodje vrijeme da se dodje u zamak. Steta sto matori Dumbledore ne da da lincujem vas decurliju ...poceo je zatim da gundja g-dji Norris na uvce. Meni nista nije preostalo osim da se vratim. Ali, nisam zeljela kod Norrah, Christy, Lizzie i ostalih. Krenula sam na suprotnu stranu od njih. Vidjela sam ih, svi do jednog su se pitali sto je samnom. Najvise Starz. Njemu je bilo cudno sto sam tako odjednom nestala. Izgledalo mu je nevjerovatnim sto Lacuna Murder Coil ima svoje trenutke slabosti. Makar i po prvi put u zivotu. Zapravo, nije ni vjerovao da su to trenuci slabosti. Mislio da su to jednostavno tvrdoglavi potezi jedne svojeglave djevojke. Kad sam se okrenula na drugu stranu, vidjela sam Nessu i Billa u zagrljaju, sto me je samo dodatno potreslo, nikako usrecilo.
-Ja ...sam...bez...osje..canja...ja...nemam...osje...canja...ja sam...prazna....prazna ...k'o...p...po....cepana....vreca.....ja...sam....-govorila sam drhtavo sebi u bradu, dok sam besnela. Tako sam, u tom momentu, htjela Toma uz sebe. Ali me je on mrzeo. Ja sam ...zapravo, do usiju zaljubljena. A godine su prolazile, a ja to sebi nisam priznavala.
-Eno je, Lizzie!
-Ipak nije otisla u zamak.
-Cudno.-cula sam zacudjene i iznenadjene uzvike svojih prijatelja. Mislili su da sam ja u najvece izbojkotovala Filtcha i da me je, samo Bog zna kako, pustio u zamak. No, nije. Bila sam slomljena, slomljena osjecanjima. Osjecanjima koje nikad nisam imala...
-Sta je, cudesna i bandoglava Lacuna nije usla u zamak? Zar je Filtch tako jak?-ironicno i cinicno me je upitao Tom. Nisam se okrenula. Nisam htela da on vidi oci pune slabosti. Oci pune suza, koje su me bole kao nozevi.
-Pusti me.-stisnuto sam procedila kroz usne.
-A, necu, necu. Pa Lacuna, stvarno nisi uspela da prodjes pored Filtcha?-bezobrazno je nastavio da me ponizava. Cula sam korake koji se odaljavaju, i korake koji se priblizavaju.
-Okreni se.-rekao mi je.
-Necu.
-Zasto?
-Zato sto si kreten.
-Ma nemoj?
-Tome, ne izazivaj me.-besno sam mu govorila-Idi!
-Necu da idem.
-Okreni se, kad ti kazem.
-Je*i se, necu!
-Okreni se.
-Zasto?
-Okreni se.
-Da bi me ti ponizavao? Nikad.
-Ne. Tebe je jednostavno strah da se suocis sa cinjenicom da si bas kao i svi drugi ...mislis da si presavrsena...
-Ucitelj je rekao da jesam!-nesvesno, puna besa, sam se okrenula i nabila mu to na nos. Krejon mi je bio razmazan oko ociju, ali se suze vise nisu primecivale.
-Vidis okrenula si se.
-Kako se usudjujes tako da se ponasas prema meni?! Ti si takav kreten! I naravno da sam bolja od svih, zato je mene odabrao za svoju sticenicu, naslednicu ...
-Ne lupaj, Lacuna.
-Zasto nije odabrao Lizzie, koja mu je rodjena kcer? Zasto nije odabrao Amy, koja mu je rod rodjeni?!-besno sam vikala na njega-Zasto je odabrao mene ...mene...koja mu nisam bukvalno nista ...do kcerka njegovog prvobitnog sticenika ...zasto je odabrao mene, kad mojim venama ne tece njegova plemenita krv? Zasto je odabrao mene, kad me sa mracnom stranom povezuje samo rodjendan na Halloween? Pojasni mi to! Ako nisam bolja od bilo koga, zasto je odabrao mene?! Zasto je meni rekao da sam dostojna njegovog trona?! Zasto, Tome, zasto?!
-Jer ...si jednostavno bila jadnica bez majke...-rekao je on.
-Moju majku ne spominji, kretenu jedan vampirski ...Pretendo!-povikala sam ja, ne bih li ga zbunila, ali on se izmakao i cin je pogodila drvo.
-Kako se usudjujes da me napadnes, glupaco jedna uobrazena?!-prisao mi je besno i stegao me za ruke najvise sto je mogao.
-Usudjujem se! Ja sam naslednica Lorda Voldemorta, najveceg mracnog maga svih vremena! Ja sam njegova sticenica! Ja sam Gospodarica mracne magije! A ko si ti? ...ti si niko i nista ...nikada nisi ni bio nista osim jednog obicnog vampira ...nikada nisi bio nista ...nikada ...nisi bio ...pa cak ni u mom zivotu ...-u meni je vec u najvece radila stara Lacuna. Tom nije znao sta da kaze.
-Znam da nisam bio!-besno je prosiktao-Stvarno nema potrebe da me podsecas na to!
-Mislis? E pa ja mislim da ima ...zbog tebe mi se srce cepalo kad si me ostavio, znas? Secas li se koliko je jedna obicna djevojcica od 12 godina molila da ostanes kraj nje, ali tebe je bolelo uvo? Jel se secas?!
-E onda sam ipak bio nesto. I nije me bolelo uvo...
-Bio si ...predmet mog obozavanja ...i nista vise! Bio si obican predmet!!-vikala sam-A jel se secas kako sam te molila da ne odes sa Victoaar? Secas li se kako sam ti govorila da sam ...i posle svega andjeo? Pa makar i pali? Secas li se kad sam ti rekla da nema veze moja reakcija sa mojim osecanjima? Secas li se, kretenu?!-vec sam ga udarala i gonila od sebe.
-Ja ...ne secam se.-rece i okrenu se da krene.
-Seti se! Bas je ovako bilo! Ja ti vicem: Volim te! A ti odlazis! E bas je ovako bilo!!!-dernjala sam se.
-Secam se.-rekao je i stao.
-E pa, ne moze dva puta isto! Ovaj put JA ODLAZIM!-viknula sam i otrcala.
Pipls, bude bila prijava za likove, ali kroz nekih par postova. Cuvajte se za moju pricu. I da, post je malo poduzi, nadam se da to ne smeta.
Cesto sam imala nocne more. Uvijek bih se borila protiv djecaka kojem nikada ne zapamtim lice i uvijek bih u snovima radila ono sto nikada nisam i nikada necu na javi. Plakala sam, jecala, molila, preklinjala, vristala, bila preplavljena osecanjima. Cinilo mi se u snu da sam zaljubljena u tog decka. No, nikada mu nisam zapamtila lice da bih potrazila i u javi. O tim snovima nitko nista nije znao. Nisam zeljela da pricam nekome nesto o cemu ni sama nista ne znam. Cesto sam razmisljala da li je moja obaveza da kazem Gospodaru koju rijec u vezi snova. On je jedini normalan sa kojim mogu razgovarati i jedini ce mi znati objasniti sve to. Jedne veceri sam, da me nitko ne vdii, se teleportirala u zamak svog oca i njegovog staratelja-Lorda Voldemorta.
Bernard je spavao. Njegovo hrkanje se orilo zamkom kao urlik medveda. Mrzela sam to ali sta je, tu je. Zaputila sam se u ured svog ucitelja. Iz dvorista se videla svetlost svijece koja je obasjavala njegovu malenu prostoriju.
-Dobro vece, ucitelju.-rekla sam, posto sam pokucala na vrata i usla.
-Dobro vece, Lacuna.-rece on ni malo iznenadjeno.
-Niste iznenadjeni sto sam dosla u ovo vrijeme i ovako iznenada?-rekla sam, dok se moj upitni pogled zadrzao na senki siluete mog ucitelja.
-Znao sam da ces doci.-rece i okrete se-I znao sam da ces jednom odluciti da mi kazes sta te to muci u vezi tvojih snova.
-Ali ...kako?
-Sve je vezano za tvoje snove. Cuj objasnjenje, Lacuna. I sve ce ti biti jasno.-rece on, kao da me mami na casu dobrih prica.
-Ja ...naravno, sest cu.-rekla sam i zavalila se u stolicu preko puta njegove fotelje.
-Da li si cula prorocanstvo?
-Ne, koje prorocanstvo?-upitah iznenadjeno. Tada je on izvukao parce prastarog pergamenta i iscitao prorocanstvo. Ja sam stalajala ukoceno i sa nevericom u ocima.
-To je djecak iz tvojih snova.-rekao je Voldemort.
-Da ...ali ...tko je meni posvetio misiju?
-Tvoj ucitelj.-rekao je Voldemort.
-V...v-vi?-zbunjeno rekoh-Ali, to je prevelika cast za ...
-Ti si premocna da bih te pustio tek tako da propadnes, Lacuna. Previse si jaka. Ti imas moc da ubijes djecaka koji je prezivio moj napad.
-Ali ...vi ste ...na...pali ...taj momak ...
-Da, to je Potter.-rekao je Voldemort mirno.
-Ali ...ima li i on takve snove?-upitah ja.
-Ima. Ima i gore kosmare, vjeruj mi. Samo ne smije saznati da si ti moja nova nasljednica. Da ce ga ti ubiti. Nije on naivan, namagarcit ce te i ubiti prije nego sto stignes i da trepnes.
-Potter? Smotani Potter?-iznenadjeno i cinicno sam rekla-Potter ne zna ni da hoda kako treba, ucitelju!
-Pa da ...ali jako je vjest u Odbrani od Mracnih Vjestina. Gotovo ste jednakih vjestina.
-Ali ...
-Da, znam. Znam da jecas u snovima, da padas. Ali, ti to sebi neces dozvoliti u javi, zar ne?-upita Voldemort i pogleda me ohrabrujucim pogledom.
-Necu, ucitelju. Ne brinite. Poslednje sto zelim je iznevjeriti vas koji ste mi dali svu snagu, znanje i moc.-rekla sam iskreno. Ja sam njega obozavala. Napravio je od mene upravo sve ono sto sam i zeljela da budem.
-Sada, idi.-rece Voldemort, a ja nestadoh kao da me nikada nije ni bilo. Mirno i tiho sam se vratila u tamne Slytherinske odaje i legla u krevet. Razmisljala sam dugo o svojim mucnim snovima. Ali ...ako je decak bio Potter, to znaci ...da sam ja, u stvari, zaljubljena u Pottera?! To je bilo nemoguce. Medjutim, zaspala sam u skoro.
* * *
Nasla sam se na mracnom, starom groblju. Mene takva jeziva mesta nisu plasila, vec su mi dodatno ulivala snagu. Videla sam decaka.
-Potteru, znam da si to ti.-besno sam procedila kroz usne. Kad se okrenuo, jasno sam videla njegove crte lica i preplavio me je osecaj zaljubljenosti.
-I ja znam ko si ti, Lacuna.-ledeno mi je uzvratio.
-Pa naravno, previse sam popularna da ti ne bi znao ko sam ja!
-Sta hoces od mene, Lacuna?
-Da te dokrajicim jednom zauvek, Potteru! Ali ovaj put nema placa, nema vristanja, nema ocajanja ...
-Mislis li da mozes da predjes preko svojih osecanja?-drsko me je upitao.
-Potteru, ja nemam osecanja. Crucio!-povikala sam no, on se izmakao i cin je udarila u spomenik i razbila ga u sitne komadice.
-Ja ne zelim protiv tebe ...-rekao je, dok se podizao sa zemlje.
-Mnogo me briga sta ti zelis! Ovde je bitno sta JA zelim! A ja zelim da crknes, da odes vec jednom sa ovog sveta!!-besno je govorila moja malenkost.
-Samo na sebe mislis, Coil! Provencio!-povikao je, a ja sam odletela i udarila u spomenik.
* * *
Tada sam se trgla, otvorila sam oci i nasla se, sva znojava, u svom krevetu. Jos uvek je mesecina obasjavala moj nocni stocic, a ja sam dohvatila pletenu maramicu svoje majke i obrisala si znoj sa lica. Sta ako ...sta ako je sada shvatio da sam ja Voldemortova sticenica, nasljednica? Da sam ja ta koja treba biti njegov dzelat? Medjutim, nikada se nisam bojala ...
Nikada nisam isla na dorucak. Pojavila bih se u Drustvenoj ili po zamku tek oko 11h. Norrah je vec radila eseje.
-O dobro jutro.-pozdravi je Norry veselo.
-Norrah, pusti me molim te, uzasno sam neraspolozena.-rekla sam ja nervozno, drzeci se zaglavu koja mi je pucala od boli.
-Mislila sam da ces biti raspolozena, sorry.
-Sta me briga sta si mislila!-proderala sam joj se i ona je shvatila da bas i nije pravi momenat za razgovor. Znala sam da je htela da me pita zasto sam neraspolozena i zaista sam zeljela da izbegnem njezina suvisna pitanja. Nesto kasnije, dok su pahuljice parale vazduhom, ipak sam odlucila izaci u dvoriste sa Tomom, Billom, Starzom i Nessom. Na Starzov nagovor. Da, on je bio jedna od onih rijetkih osoba koji me mogu nagovoriti na mnoge stvari koje nisam zeljela. Jedina osoba za koju sam osjecala grizu savjesti cak i ako bih je samo bijesno pogledala.
Kakva je optimisticna atmosfera samo vladala dvoristem! Mnogi su se ljubili i drzali za ruke(sto je meni izricito ljigavo), neki su pricali i salili se, neki su se gadjali grudvama snijega a djeca sa 1. i 2. godine su u najvece pravili malene vjestice i kule od snijega. Gotovo sam pozeljela da budem deo toga, ali sjetila sam se da to nije za mene. Svi Slytherini su sedeli i vodili ozbiljne razgovore, kako im i prilici. Christy, Nessi i Starzu je bilo uzasno zabavno da gledaju djecu kako se igraju sa snijegom, jer su se i oni tako igrali kad su bili manji. Meni je to bio apsolutno smor. Ja nisam znala sto je to igra sa snijegom. Ja se nikada nisam igrala sa snijegom. Neki bi rekli da je to previse tuzno. Ja bih rekla da je to previse dosadno. Ljudi bi znali da mi govore da sam samo jos jedna razmazena bezoraznica, ali moj bi ucitelj rekao da sam previse savrsena da bih radila sve sto i ostala djeca. Kad god bih cula tako nesto, a ne mogu da kazem da me nije povrijedjivalo, utjehu bih nasla u uciteljevim rijecima:
"Ne brini, Lacuna, sta oni govore. Ti nisi razmazena, niti si bezobrazna. Takva, kakva si, ti si sve sto oni nisu. A ti si presavrsena za obicne, ljudske igre ..."
I odjednom, u tim me je mislima prekinula grudva snijega, koja me je pogodila u ledja. Medjutim, to je bila zacarana grudva, ona koja ostavlja bijeli trag i skida se uz pomoc neke od tezih magija.
-Wtf ...?!-pocela sam ja, ali nesto mi nije dalo da nastavim.
-Imas ....bijelu fleku pozadi.-rece Nessa zbunjeno.
-Fuck! Idem da se presvucem.-rekla sam.
-Hoces da idem sa tobom?-upita Emilly.
-NE, hvala.-rekla sam drsko i potrcala sam do skretanja, da bih napravila precicu do zamka. Meni su suze posle na oci. Da, bila sam jednostavno razmazena djevojcica, koja bi plakala cak i kad bi izgubila najobicniji dijelic pergamenta. Medjutim, dok sam brisal suze, sudarila sam se sa nekim. Podigla sam pogled, ne skrivajuci suze.
-Opa, Lacuna Coil place?!
-Sta hoces, porugo?!
-Samo da te pitam da li si toliko zaljubljena da me progonis i u snovima?!-Harrijev grub glas ju je prozimao i izjedao iznutra. Mrzela ga je, a posebno kad joj se tako obrati.
-Gade jedan blatokrvni, kako se usudjujes tako da razgovaras sa mnom?! Kako mozes da pomislis da bih se zaljubila u jednog takvog ...blatokrvnog mamlaza koji ne zna sta hoce od zivota, pa sere okolo da se Mracni Gospodar vratio?!
-Molim?!-obrecnu se Harry.
-Vrlo ja dobro znam da si se ti opasno upleo u te gluposti! Mislis li da ja zaista ne citam Dnevni Prorok?! Tvoja izjava je Boom izjava mjeseca, budalo jedna! Kako se usudjujes da skrnavis uspomene na Mracnog Gospodara? Nisi vrijedan ni da spomenes njegovo ime ...djubre jedno bezjacko!-vredjala sam, nisam stajala.
-Ja ne skrnavim, samo govorim istinu.-procijedio je kroz usne.
-Kako samo lazes, pa to je nevjerovatno! Zasto ne bi poceo da pricas i kako su ti se i mama i tata vratili?! Ako zelis, mogu i ja umjesto tebe!!!
-Kako se usudjujes da ....
-Isto kao sto se ti usudjujes da spominjes Gospodara! On mi je bio kao otac! Nikada ti njega nisi upoznao ....i nemoj da lazes, upozoravam te!
-Ne lazem.-rekao je ledeno. Nesto je eksplodiralo u meni, i ja sam ga osamarila.
-Bolje priznaj istinu, blatokrvni mamlazu.-ostro sam ga gledala u oci dok sam to govorila-A sada idem, ne zelim da budem vidjena kako razgovaram sa djecakom-koji-je-prezivio ...Vidjet cemo mi koliko ces ti jos zivjeti ...-dovrsila sam i otrcala u Slytherinsku Drustvenu.
Lucinda jednostavno nije kao ja. Ona je dobra, cedna, nezna, placljiva ...a ja sve to nisam.
Lacuna ce biti olicenje svega sto sam ja: mracna, misticna, verna prijateljica, neobicna, zaljubljive prirode, emotivna, neromanticna ...i naravno, bit ce joj pridodane osobine koje su neophodne da bi se stvorio lik zle vjestice, sljedbenice tame.
Ja sam vam jednostavno zavoljela Lacunu Coil(zahvaljujuci Amy Riddle) i morala sam otvoriti blog. Ova mracna cura ce biti Emmina nasljednica. I bit ce sve sto je i Emmi bila i sto nije bila. Lucindu cu i dalje pisati. Previse je originalna da bih je napustila tek tako a i imam savrsen kraj za nju.
A sada, evo malog uvoda u Lacunu i njezin zivot. Ako je ovaj prvi post los, ne zamerite molim vas. Ideja je i dalje po malo nerazradjena. Ovaj put ne ubacujem u likove.
Kada se na Halloween rodila djevojcica jako rumenih obraza i misticnih ociju, Vendeta Murder nije ni pojmila da je rodila palog andjela, dok je poslednji put gledala svoju djevojcicu. Lorda Voldemorta su odmah pozvali da djetetu da ime. Bernardu Coilu, ocu malene djevojcice, su oci caklile od odusevljenja kada je video da je njegov staratelj krstio dijete. Djevojcici je dao ime Lacuna.
-Hvala vam ...hvala vam, oce. Hvala vam sto ste mojoj djevojcici dali ime, odredili sudbinu i prorocanstvo.-zahvalio mu se kasnije Bernard.
-Nema na cemu, sine. Ta ce djevojcica uljepsati moje dane.-rekao je Voldemort, gledajuci u prozor. Bio je okrenut ledjima Bernardu.
-Oce?-upita Bernard-Hocete li moju djevojcicu poduciti mracnim vjestinama? Hocete li je nauciti da vlada mracnom magijom ...?
-Ne, necu je nauciti da vlada mracnom magijom kao sto sam ucio tebe. Naucit cu je da gospodari njome. Da mracne budu njoj pod nogama. Naucit cu je da bude Gospodarica Tame i da nastavi moju misiju ako ja to ne budem uspeo.
Onog momenta kad je Voldemort obecao svom mladom necaku Bernardu da ce Lacuni pokloniti tron Gospodarice Tame, tada se u Odseku za Misterije ispisalo prorocanstvo:
Pali andjeo rodjen na Halloween bit ce zle krvi, preke naravi i krasit ce ga neobicna ljepota. Bit ce dijete mracnog carobnjaka i mocne mracne vjestice koja u tom trenutku bude vladala svijetom. Majka ce umrijeti. Djetetova ce misija biti da ispuni misiju najmracnijeg vladara crne magije. Dokle god ne pronadje i ne ubije djecaka koji je prezivio napad crnog maga, nece moci da zivi mirno. Dok jedno od njih dvoje ne umre od ruke drugog, onaj drugi nece moci da zivi normalnim zivotom carobnjaka jer crpe energiju jedno drugome.
Kada je Lacuna polazila na Hogwarts, ona zapravo i nije shvatala zasto je svi gledaju popreko. Posebno ravnatelj. Sta je kome skrivila? Kad se pala u Slytherin, odusevila se. Tu su bili ljudi poput nje, ljudi na koje su gledali kao na krivce. Tada je prvi put progovorila sa Dracom i Vanessom Malfoy, Christine(Christy) Wisdom, Emilly Riddle(kcerkom Voldemortove sestre koja je zivela u Skotskoj), Starzom Scrableom i Norrah. Nije ni shvatala koliko ce joj ti ljudi biti od koristi u njenom zivotu mracne vjestice. Sa druge strane, bile su tu i mnogi drugi. Koji ce joj smetati.
Sada, Lacuna je vec na 5. godini. Odlicna je ucenica, glavna ljepotica na svojoj godini, nevjerovatna metloboj-igracica, asistentica, kapitenica metlobojskog tima ....jednom recju s a v r s e n a Slytherinka.
-Uvijek sam mrzela onog coravog Pottera.-rekla je Christy jednog jutra u Drustvenoj.
-Ja sam oduvijek mrzela malu Grangericu.-odvratila sam ledeno.
-Zakaj?-upita Starz koji je, sa druge strane, bio dobar sa Gryffindorima i svim drugim domovima.
-Otvorit cu knjigu 1001 razlog zasto mrzeti Hermione Granger, mozda tada i shvatis!-ironicno sam rekla, na sta se Christy, Astrid i Lucia nasmejase. Ponekad sam znala biti tako prokleto pokvarena. Pa cak i prema svojim prijateljima.
Ne znam zasto sam se ponekad prema Starzu ponasala kao da je krpena lutka, a zapravo mi je predobar prijatelj. I uvijek mi bude krivo kad to uradim. Ali jako ga cijenim, uvazavam njegovo misljenje i volim. Nessa je bila moja soul sister. Bila mi je kao sestra. Bila je netko na koga se mogu osloniti u bilo koje vrijeme, bilo kada i bilo gdje. Bila je jedna od onih osoba za koju sam ja davala i rodjeni zivot ako treba. Dok ostali ...bili su prijatelji a nekada i nisu.
-No, idemo li na OOMS?-upita Norrah.
-Naravno.-rekla sam ja i ustala. Od satova, jedino sam za OOMS uvijek bila medju prvima ispred ucionice. A ova je godina, po svemu sudeci, bila moja jer je predavala oceva stara prijateljica Dolores Umbridge. Jeste da je bas i nisam voljela jer je previse slatkasta, ali ...voljela sam njen predmet i to je bilo vazno.
-Vidi, vidi ...tko nama to ide ...?-ironicno je upitala , kad je videla Hermione, Pottera i Rona.
-Oh, pa to je Potter. Djecak-koji-je-prezivio. Ha, ha. How cute.-rekla sam sa mjesavinom ironije i sarkazma u glasu.
-Sta cute, pa to je moj momak!-proderala se Norrah, ne bi li je Harry cuo. Naravno da je to bila sala. Jos jedna od njenih bolesnih i uvrnutih sala. Ali mi smo Pottera obozavali da ponizavamo.
-Hmmm ...pa ne znam bas. Potteru, ides samnom u Hogsmeade za vikend? Hajde, bas bi me usrecio!!-rekla sam mu, navodno, molecivo.
-Otkaci se od mene, Coil.-rece on i udje prvi.
-Kako drsko od njega! Jos me je i nazvao po prezimenu! Stoka!-iznenadila sam se dok sam ulazila. Kako se usudjuje Voldemortovoj sticenici da se obrati na taj nacin?! Kreten.
